О књизи: 2002 / „...Човек је ходао прилично брзим и сврсисходним ходом, и није било могуће одмах га сустићи Вече се још није разведрило, а на улици је било мало људи. Тачније, нико други није био осим Маринке и мене и човека који је бежао од нас. Човек је, престигавши нас за десетине два метра, скренуо десно у уску празну улицу која се спуштала до Волге. Журили смо ка истом скретању, а онда је десно од нас из сокака у пуној брзини уз урлик изненада искочио мотоциклиста у глупом шлему са роговима. Маринка и ја смо зацвилили и притиснули се о груби зид куће. Обливши нас смрадом ауспуха, мотоциклиста је појурио путем, а из уличице се зачуо женски крик: „Упомоћ“.!…»